Danas je trebalo da se probudim u Berlinu i ranom zorom uhvatim bus za Magdeburg, koji po jednom prevodu znači “devičanski grad” na reci Elbi. Očekivao me intervju sa dr Kristinom Filinger, portparolom magdeburškog pozorišta, a zatim after-matine predstava (16 č) Pučinijeve „Turandot“.
Povod za ovo putovanje bilo je saznanje da je ovaj teatar osmislio krajnje neobičnu i dosad neviđenu produkciju. U njoj učestvuje i mladi srpski bariton Marko Pantelić, koji je ove sezone postao član magdeburškog pozorišta i u ovoj operi peva ulogu ministra Pinga.
Nažalost, zbog dobro poznatog razloga, ova predstava je otkazana i moraće da sačeka na sledeću sezonu 2020/21.
Zamolio sam Marka da nam napiše svoj utisak o učešću u ovoj produkciji. Njime vam, uz bajkovite fotografije Andreasa Landera, predstavljamo magdeburšku „Turandot“!
Opera Đakoma Pučinija „Turandot“ apsolutni je hit sezone Teatra u Magdeburgu. Iako je samo delo spektakl za sebe, ova postavka izazvala je naročito ushićenje.
Karte za sva izvođenja bile su rasprodate za veoma kratko vreme. Svaku predstavu pratile su višeminutne stajaće ovacije publike, koja ne samo da nije štedela dlanove, već ni stopala, udarajući nogama o pod! Stariji pevači magdeburškog Teatra kažu da ne pamte slične reakcije ovdašnje publike.
Magdeburška publika inače slovi za konzervativniji auditorijum koji naročito ceni klasične postavke. Čitanje holandskog reditelja Mihila Dijkeme nikako nije takvo: očekivanu pekinšku carsku palatu čijim odajama blješte bogato ukrašene svilene odore dvorjana, zamenio je mračnom bambusovom šumom čijim kamenim blatnjavim puteljcima tumaraju krvoločni pripadnici plemena!
Međutim, ovaj sjajni umetnik nije se tu zaustavio sa „iskušavanjem“ publike. Nakon scene torture i smrti Liu, koja je u smrt povela i samog Pučinija, cela šuma pred očima publike nestaje, celo pleme ostaje bez svojih kostima i šminke. Iznenadni estetski rez najavljuje finalni duet i hor koje je po Pučinijevim skicama završio Franko Alfano, a koje svi umetnici istovetno obučeni gotovo koncertno izvode na praznoj sceni. Za poslednjim, gromoglasnim akordom sledi… Tišina u publici. A potom… Pravi delirijum!
Rekao bih da ne postoji „glavni“ krivac za ovaj „slučaj“, jer gotovo je 120 „saučesnika“ na sceni – solisti, u čije sam delovanje umešao i ja svoje prste, ili bolje reći svoj glas, te operski hor, ali i dva dodatna horska ansambla i statisti. Ispod scene je velelepni orkestar Magdeburške filharmonije, a svi vođeni dirigentskom palicom generalne muzičke direktorke, fantastične rusko-nemačke maestre Ane Skriljove.
Naravno, tu su svi oni „ljudi iz podzemlja“, ljudi koje publika ne vidi, a bez kojih bi stali pogoni ove „fabrike čuda“, svi oni koji vode računa o scenskoj maski, kostimima, scenografiji, rasveti… Svi smo krivi!
Predstava je trebalo da se odigra sedam puta ove sezone. Zbog velikog interesovanja publike Uprava teatra naknadno je dodala još jedno izvođenje i razmatrala opcije termina narednih dodatnih izvođenja, ali sve je zaustavila pandemija virusa. Nadam se, na određeno vreme…
Marko Pantelić
Hvala Marku na ovom izveštaju, sa nestpljenjem očekujemo otvaranje teatra i nove predstave. Dotad, pomenimo još neke od 120 “saučesnika” koja čine umetnički tim, uz veliki aplauz za sve one koji su učestovali u stvaranju ovog remek-dela:
Pored pomenutih dirigenta Skriljove i reditelja i scenografa Dijkeme, kostime je osmislila Jula Rajndel, a dramaturg je Ulrike Šreder.
U naslovnoj ulozi ledene princeze Turandot nastupa irski sopran Orla Bojlan, a kao Kalaf naizmenično tenori Aldo di Toro iz Australije i Kristijan Benedikt iz Litvanije. Ulogu Kalafovog oca Timura i sluškinje Liu pevaju domaći solisti, Johanes Šterman i Rafaela Lintl.
Trio Ministara, pored našeg Marka Pantelića kao Pinga, čine Džonatan Vinel kao Pang i Bendžamin Li kao Pong, obojica iz SAD.
Muziku izvodi Magdeburška filharmonija, a pevaju operski hor pozorišta, Hor Magdeburške pevačke akademije i Dečji operski hor Konzervatorijuma “Georg Filip Teleman”.
Foto: Andreas Lander
Trejler: www.youtube.com/watch?v=cfR2EZFLZMM
