Sinoć je u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu izvedena peta po redu Verdijeva “Aida”, u kojoj su svoje uloge debitovali Marija Jelić kao Aida, Nikola Mijailović kao Amonasro i Stefan Pavlović kao Faraon (kralj Egipta).
Od kako je ova nova produkcija SNP-a premijerno izvedena 15. septembra na Petrovaradinskoj tvrđavi, ne prestaje interesovanje publike, jer je svaka predstava rasprodata do poslednjeg mesta, sa kapacitetom od 50% raspoloživosti (u skladu sa preporukama usled kovid pandemije).
Razlog tome je i to što umetnički tim Opere pozorišta nije stao na premijeri, već je nastavio da nadograđuje “Aidu”, tako da je svaka sledeća predstava novi stepenik u piramidi, poput one zlatne koja šljasti i deo je scenografije.
Kao specijalni gosti sinoćnje, pete predstave, bili su sopran Marija Jelić, bariton Nikola Mijailović i mladi bas Stefan Pavlović, koji su bili briljantni u svojim ulogama, u kojima su nastupili po prvi put.
Mladi tenor Stevan Karanac je još jednom gostovao kao Radames, maestralno otpevavši ovu ulogu koja mu očigledno savršeno “leži”, čime je opravdao poverenje reditelja Aleksandra Nikolića da “zaboravi” na alteraciju. Kada sam ga sinoć na pauzi upitao “Gde Vam je drugi tenor?”, odgovorio mi je: “Ovaj nam je odličan!”
Marija Jelić je svoju veoma uspešnu godinu, u kojoj je nastupala sa Elinom Garančom, Hozeom Kurom i Plasidom Domingom, te priredila prvi resital u Karnegi holu, okitila još jednim ukrasom, ulogom Aide. Za ovu operu Jelićeva kaže da je jedna od njenih omiljenih, te da joj je “drago što je dobila priliku da tumači ovaj veoma složeni psihološki lik, za koji se temeljno pripremala mesecima i da se nada da će publika biti zadovoljna i da će uživati u emocijama koje ova opera pruža”.
Aida Jelićeve je strastvena i izražajna, ona punim plućima i moćnim glasom donosi rastrzanost mlade žene koja je zaljubljena u neprijateljskog vojskovođu, a sa druge strane oseća dužnost prema domovini i neizmernu ljubav prema svom ocu, koji od nje traži da izda svog dragog. Snažni izrazi lica i ljubavi i bola vidljivi su na njenom licu sve vreme dok je na sceni. To je u dve reči sažet opis lika Aide, sreća i tuga, ljubav i bol, a Marija Jelić nam je to veoma uspešno dočarala.
Nikola Mijailović, naš proslavljeni bariton koji je nastupao na brojnim svetskim scenama, sinoć je nakratko zamenio Željka R. Andrića, te dodao još jednu ulogu u svoj bogati repertoar. NJegov Amonasro je jak, vispren, spreman da se bori do poslednjeg čoveka, ne preza ni od čega da bi došao do svog (sebičnog) cilja, čak ni od toga da žrtvuje sreću rođene ćerke.
Budući da su i Marija Jelić i Nikola Mijailović stalni članovi ansambla opere Narodnog pozorišta u Beogradu, nadam se da ćemo ih uskoro videti zajedno u nekoj novoj produkciji “Aide”, pošto čine odličan tim.
Umetnički tim opere predvodi reditelj Aleksandar Nikolić, koreografiju je osmislio Aleksandar Ilić, scenu Tomislav Šaraba. Kostime je kreirala Senka Ranosavljević, a vođa hora je Vesna Kesić Krsmanović.
U ostalim ulogama su nastupili: fenomenalna Višnja Radosav (Amneris), Goran Krneta (Ramfis), Igor Ksionžik (Glasnik), Nataša Tasić Knežević (Prvosveštenica) i Maja Andrić (Sveštenica).
Dirigovao je Aleksandar Kojić.
Posebnu zahvalnost upućujem Ivani i Biljani Miloradov, na divnoj saradnji.
Neka se spremi “Aida” broj 6, očekujemo neka nova iznenađenja.
Dobrodošli u Srpsko narodno pozorište!
www.snp.org.rs
