Mnogo volim svoj posao!

Ekskluzivni intervju Ljubice Vraneš za Muziku Pasionatu

Da, pevala sam na Gala koncertu povodom otvaranja, a onda i naslovnu ulogu Orfeja u „Orfeju i Euridici“ u fantastičnoj novoj produkciji Aleksandra Nikolića. To je spektakl, kao i sve njegove predstave. Već smo sarađivali u Adriani Lekuvrer, a mnogo mi je pomogao i prilikom kreiranja lika Kerubina u „Figarovoj ženidbi“. Rad sa njim je neopisiv, on je veoma predan svom poslu i odgovorno ga obavlja.

Na Orfeju je radio sa koreografom Aleksandrom Ilićem, sa kojim je odličan tandem, što se dokazalo i u Novom Sadu kada su radili „Fausta“, „Rigoleta“ i evo sada i „Aidu“. Nisam još gledala uživo „Aidu“, ali sam videla malo po mrežama da to izgleda kao pravi spektakl koji će dugo biti na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta (SNP). Ta predstava je svetski nivo.

Njih dvojica umeju da ni od čega naprave spektakl. To su uradili i od Orfeja, jer muzika nije naročito atraktivna, a nema ni neke posebne dramske radnje koja bi bila pevljiva, jer je tu non stop prisutna jedna te ista tužbalica.

Imala sam veliku opersku opersku aktivnost do tog marta prošle godine i te Karmen, jednom nedeljno ili u 10 dana sam negde nastupala. Želela sam da se smirim mesec dana, da se odmorim i spavam u istom krevetu! Dopalo mi se tih prvih mesec dana, mislila sam da će to stati i da će od septembra sve biti normalno.

Imala sam prošlog leta zakazano deset predstava „Karmen“ u Burgasu u Austriji, ali su oni, poštujući kovid mere, to odložili za ovo leto, a onda su ponovo odložili za 2022. godinu. Nadam se da će to biti moguće, jer želim da iskoristim svoje najbolje godine da igram Karmen.

Te promene u Narodnom se dešavaju nepredvidivo, dok pucneš prstima (i stvarno pucketa prstima) stvari se završe, to je valjda neki retrogradni, možda će se smiriti za dan, dva, valjda ćemo da preteknemo (smeh).

Da, opera treba da dođe među narod, ali na način na koji ja dolazim do naroda, pevajući na svoj, malo drugačiji način i dajući lični umetnički pečat nekoj drugoj vrsti muzike. Uspela sam da dođem do naroda u onolikoj Rumuniji preko „rok“ verzije „Karmen“, imam toliko fanova tamo. Njima sam uspela da približim operu, jer su mnogi od njih mislili da je opera samo „vikanje“, ali eto, tim pristupom smo se približili ljudima, a posebno mladima kojima opera do tada nije bila nimalo zanimljiva.

Postoji mnogo ljudi koji i dalje vole stare klasične postavke i režije, što, naravno, jako cenim, ali smatram da modernim režijama i pristupom operi treba privući novu publiku. Mnoge moje kolege prate te trendove, one koji ne prate ne možeš nigde ni da vidiš ni da čuješ.

Ono što zapravo najviše nedostaje i moliću te da ovo podvučeš: pre svega treba da voliš svoju profesiju! Ja volim svoj posao i volim muziku! Nisam sigurna da mnoge moje kolege pevaju svakodnevno, čak ni kod kuće, pod tušem.

To je bilo u osnovnoj školi, nastavnica nas je dovela na „Nabuka“, mislim, tada sam prvi put slušala operu u pozorištu. Došli smo iz Vršca, ja i dalje sa ponosom pričam odakle sam, moje „selo“ je najlepše na svetu.

Evo, juče sam baš bila tamo, brali smo grožđe, sortu „Otelo“. To je poslednja sorta koja se bere u našem vinogradu.

Da, da, ali su mi majka i otac bili pozitivni na kovid i nisu mogli da rade, pa smo suprug i ja išli da pomognemo…

Tada si odlučila da budeš operska pevačica?

Posle tog „Nabuka“ sam gledala „Pepeljugu“ u kojoj je pevala Jadranka Jovanović, uživala sam u toj predstavi. Mislim da sam se tada zaljubila u operu i shvatila da želim time da se bavim.

Sa nekih 16, 17 godina me je čula Radmila Bakočević i rekla mi je da se spremam za Muzičku akademiju. Došla sam iz grada gde nije postojala muzička škola, koja se otvorila tek kada sam ja bila III ili IV godina fakulteta. Pomoću „štapa i kanapa“ sam se borila da završim nižu i srednju muzičku školu i da upišem Akademiju. Kao i sve moje tadašnje kolege, imala sam želju da pevam na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Pevala sam ulogu Marte Šveglajn u „Faustu“, posle toga malu ulogu neke „šašavice“ u „Adriani Lekuvrer“, bila sam jedna od tri narandže u operi „Zaljubljen u tri narandže“ Prokofjeva. Nakon toga, Đovana u „Rigoletu“, pa Mercedes u „Karmen“, Flora u „Travijati”,…Onda su počele da se otvaraju neke fine uloge. Prva veća je bila Fenena u „Nabuku“, zatim Madalena u „Rigoletu“, Preciozila u „Moći sudbine“ i onda je došla Karmen.

Kako ne bi, jedva bi dočekali! To bi imalo veću popularnost i gledanost nego normalna „Karmen“! Naravno, uz nekog dobrog tenora.

Moram da pomenem Jelenu Končar, koja je odlična Karmen u SNP-u. Ona je izuzetna žena, veliki umetnik i mnogo je lepa. Njena Madalena je zasenila i Rigoleta i Đildu! Jelena Končar, zapamti to ime!

Trudim se da dovedem „Rok Karmen“ u Srbiju, godinama radim na tome i radiću i dalje. Neko to sabotira iz ne znam kog razloga. To nije skupa produkcija. Moldavci bi došli ovde na dve nedelje, njihovi solisti, a pevali bi naši ljudi iz hora koji to znaju i odlično rade. Htela sam to da radim u Kusturičinom Drvengradu, pošto on voli atraktivne nastupe, a Moldavci su finalisti njihovog „Ja imam talenat“ kao Akordion bend i veoma su atraktivni. Oni su uradili ceo aranžman.

Vojkan je krenuo i meni da radi neke aranžmane, ali je nažalost završio u bolnici i na kraju preminuo. Naša saradnja je ostala  samo na lepim željama i nismo završili započeto. Bila sam jedna od poslednjih umetnika koji je radio sa njim, snimila sam „Sijale su zvezde“ („Spente le stelle“).

Podmladila bih ansambl, oživela bih neke naslove, podigla operu na noge, vratila je tamo gde je nekada bila… Opera treba da bude bar jednom nedeljno na repertoaru, ako već ne može dva puta. Sreda i subota su bile operske večeri godinama, a sada se bukvalno borimo za dan.

Imali smo i matine termine ranije, u podne subotom i nedeljom, ljudi su dolazili porodično, čak i sa manjom decom.

To je bio trend i to je i dalje popularno u mnogim teatrima. Ali, čekaj prvo da se vratimo na sredu i subotu, pa ćemo posle i matine (smeh).

Veoma smo zadovoljni. To je projekat od nacionalnog značaja, prva sezona je bila veoma uspešna i dala nam je šansu za snimanje druge…

Haha, da, od srede do petka, od petka do ponedeljka i eto, prebacismo se na ponedeljak i to je u redu (smeh).

Šta nas očekuje u novoj sezoni?

Ugostili smo Jelenu Končar, koju sam već pomenula, Davora Jovanovića, Željka Vasića, Zorju…

U segmentu uključenja iz dijaspore sada uključujemo naše umetnike, bila je Dragana Radaković koja je bila u inostranstvu i javila se iz Slavonske Bistrice gde je pevala „Turandot“. Uključivaćemo ubuduće naše umetnike i sportiste koji grade karijere van naše zemlje i kojima se ne daje prilika, kao ni Dragani, koja ovde ne nastupa, već mora da se javi video linkom iz drugog grada gde peva, a javlja se u grad i zemlju u kojoj živi! Razgovarali smo i sa našom najboljom Karmen u svetu, Milijanom Nikolić koja živi u Australiji. Pričali smo i sa jednom od naših najboljih pijanistkinja, Martom Milošević Branković, koju popularno zovu “crnim labudom klavira (“black swan of piano”) koja živi i radi u Majamiju.

Koju ulogu priželjuješ, šta te čeka?

Volela bih da otpevam Eboli iz „Don Karlosa“ na sceni Narodnog pozorišta, jer sam već pevala dve produkcije u Rumuniji. Želja su mi i Santuca („Kavalerija rustikana“) i Adalđisa iz „Norme“. A eto, „Norma“ nam se vraća u decembru, očekuj, to ti je ekskluziva.

Da, tako je, upravo to. Jako je bitno.

Jeste, jako je naporno da svima šalješ poruke za dobro jutro. Nekada se zatrpam brojnim lajkovima na svoje objave, možda propustim poruke ljudi koji su imali nešto da mi kažu ili objave… Nisam dostupna svima kao tebi, ne mogu svima da dam broj telefona… Sada biram prijatelje…

Radovala sam se i priželjkivala sam tu saradnju. Sada smo prvi put nastupale zajedno. Poznajemo se privatno, odlazila sam na njihove nastupe i svirke, a Mima i Sandra sviraju u orkestru Narodnog pozorišta. Želela sam da sarađujem sa njima jer one imaju širok opus i sa njima možeš da pevaš i klasiku i izvornu i zabavnu muziku. One su proslavile svoj 9. rođendan tim koncertom, i eto, pozvale su mene da budem specijalni gost

Da, treba nam podrška i savet. Nama je čast da nastupamo sa starijim kolegama na sceni. Ja sam slušajući Jadranku Jovanović zavolela operu i sada, kada pevam neku ulogu koju je pevala ona, meni to mnogo znači, jer znam da sam na pravom putu, kad vidim da se moje ime nalazi tamo gde je bilo njeno. Jer, Jadranka je jedna i jedina!

Volim da sam kod kuće, volim da sam „kućna buva“ kad god je to moguće… Da provedem nedelju ceo dan u pidžami… To mi mnogo znači, da sam sa decom, mnogo mi prija vreme sa njima. Volim da ih vozikam po gradu, nije mi teško. Neko bi pomislio, vidi kako je maltretiraju, vozi ovamo, vozi tamo, ali meni je lepo da provodim što više vremena sa njima, da ih slušam šta pričaju…

I prija mi kad odem u moj rodni Vršac…

Mama radi malo u bašti, pa joj pomažem. Volim vinograd. Ne bežim ni od kakvog rada i nije me sramota, volim i da kosim travu…

Nisam, zar da me pojedu ose i stršljeni? (mnogo smeha).

Da, baš tako. Ovo je Zoi, jedna ćerka čuvene Koko mis univerzuma, ovo je njen prvi intervju. Njena sestra Nora i mama su kod nas, a treća sestra Rea je u Zornića kući, jer je otac kučića iz njihove kuće…

Mecosopran LJubica Vraneš je diplomirala i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti u klasi prof. Radmile Bakočević.

Ubrzano je sticala svoje muzičko obrazovanje i prepoznata je kao jedan od najperspektivnijih mladih umetnika srpske operske scene. Član je operskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, gde se ostvarila u brojnim ulogama svoga faha i trenutno je naša najpoznatija Karmen.

Pre pandemije virusa kovid19 nastupala je u operskim kućama širom Rumunije, gde je obožavana od tamošnje publike.

Trenutno je lepša polovina voditeljskog para koji stvara emisiju „Prijatelji zauvek“ koja se emituje na Radio televiziji Vojvodine.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za svoj umetnički rad. Poslednja u nizu bila je „Oskar Danon“, kao i javna Pohvala za rezultate u radu od izuzetnog i posebnog značaja za uspešnu aktivnost Narodnog pozorišta za sezonu 2019/20.

Živi u Beogradu, udata je i majka dve ćerke.