Specijalno za Muziku Pasionatu:
Spremam Elizabetu, Kosaru i Ćo-Ćo-san!
Ova godina je za Vas bila veoma uspešna. Nedavno ste bili u Bakuu, pre dve nedelje ste debitovali Aidu u Srpskom narodnom pozorištu, letos ste pevali sa Garančom, jesenas sa Domingom, debitovali u Karnegi holu…
Smatram da svaki nastup i uloga dođu u svoje vreme i da se stvari dese onda kad ste spremni za njih. Mislim da sam tek na početku karijere i trudiću se da ovo budu neki prvi koraci, a vreme će pokazati da li je to zaista tako. Srećna sam što u vreme pandemije imam mogućnost da nastupam i da svoje emocije delim sa publikom, jer mi je opera nedostajala u prethodnoj godini.
Svaki od tih nastupa su jedinstveni sami po sebi. Da li možete da izdvojite nešto što Vam je najviše prijalo, kakvi su Elina i Plasido na sceni, a kakvi van scene?
Zaista, svaki nastup sam po sebi ima novu čar, ali neki nastupi vam obeleže karijeru. Za mene su i koncertno izvođenje opera Karmen sa Elinom Garančom i na LJubljanskom festivalu i na Belefu, a i koncert sa Plasidom Domingom veliki koraci i jako sam srećna što su se dogodili u ovako kratkom periodu. Oni su divni ljudi, sjajne kolege i videla sam da su baš veliki umetnici jako skromni i svedeni ljudi sa toplinom i velikom emocijom prema mladim ljudima.
Nastupili ste prvi put u Karnegi holu, koji je posle Metropoliten opere druga najznačajnija muzička kuća u SAD. Kakva su bila osećanja kada ste stali na tu scenu?
Bila sam veoma uzbuđena! To je bio moj prvi solistički koncert u Karnegi holu i u Americi uopšte, i to sa sjajnim Entonijem Manolijem, koji je jedan od najboljih i najznačajnijih američkih pijanista i radi samo sa operskim pevačima. Program je bio divan, od Rahmanjinovih do Verdijevih i Pučinijevih pesama i operskih arija. Izveli smo i tri bisa, što mi je bilo posebno drago, jer je publika bila oduševljena koncertom.
Možete li da nam otkrijete šta planirate do kraja godine, do kraja sezone?
Upravo sam imala koncert u Novorosijsku u Rusiji, a sada spremam dva gala koncerta u Argentini u decembru. U januaru i februaru imam premijere dve opere – Don Karlosa u Plovdivu, gde ću debitovati ulogu Elizabete, a u Srpskom narodnom pozorištu ću pevati ulogu Kosare u operi “Vladimir i Kosara”. Naravno, planirani su nastupi i u Narodnom pozorištu u Beogradu, a do kraja sezone spremam još jednu ulogu – Madam Baterflaj. U narednoj godini ću snimati i svoj prvi CD, tako da sam jako uzbuđena što već imam ugovorene angažmane i priželjkujem da vreme za nove projekte dođe što pre.
Da li se sećate prvog susreta da operom? Kada ste odlučili postanete operska pevačica?
Moja mama je psiholog i od prvih koraka se trudila da moje slobodno vreme bude potpuno ispunjeno. Odvela me je u Narodno pozorište u Beogradu na prvu operu koju sam gledala, bila je to “Čarobna frula”, a posle “Ljubavni napitak”…
Tako je sve počelo, ljubav se desila na prvi pogled i kasnije, kad sam upisala muzičku školu na odseku za flautu, shvatila sam da ću se baviti operom.
Završili ste i Elektrotehnički fakultet. Neko bi pomislio da biste možda više zarađivali sa tom diplomom, jer u Srbiji umetnici ne mogu baš da se pohvale dobrim zaradama, a ni podrškom države.
Ja sam završila i master akademske studije, a trenutno sam student doktorskih akademskih studija na Elektrotehničkom fakultetu i to na smeru Nanoelektronika i fotonika. Od diplomskih studija se aktivno bavim svojom strukom i to je profesija koja će uvek biti prisutna u mom životu.
Svakako da elektroinženjeri bolje zarađuju od operskih umetnika, ali uvek kažem da ako je neko sjajan u svojoj struci, moći će da kapitalizuje svoje znanje i da zarađuje onoliko koliko bude želeo, ukoliko je realan. Isto tako, smatram da ne treba da se oslanjamo na podršku države, jer mi više ne živimo u socijalizmu, nego u kapitalizmu, ali nam se izgleda više dopada post-socijalistička tranzicija u kojoj imamo stalna zaposlenja, koja se ne dovode u pitanje. Smatram da kapitalizam treba da se primeni u svim oblastima, kako u industriji, ekonomiji, tako i u kulturi i da treba da se oslanjamo isključivo na naše sposobnosti i da će kapitalizacija našeg rada doći ukoliko znamo da radimo.
Takođe, uspešno vodite i IT kompaniju. Da li ćete smisliti neku aplikaciju da nam BG opera bude bolja i kvalitetnija?
Imam već jedan softver koji sam patentirala i koji je priznat u Zavodu za intelektualnu svojinu. Zove se Opera – to je elektronski geografsko–informacioni sistem koji se povezuje sa senzorima i primenjiv je u različitim industrijama. Nisam razmišljala o aplikaciji za BG operu – ali evo, dali ste mi ideju 🙂
Položili ste audiciju i dobili priliku da nastupite na Velikoj sceni. Da li se sećate svog debija, pevali ste Stanku u operi “Na uranku”, kako je to izgledalo u Vašim očima?
Postala sam član operskog studija 2017. godine i moja prva uloga je bila Barbarina u “Figarovoj ženidbi”. Zatim su usledile druge manje uloge, a posle i Mikaela i Stanka. Svaka predstava je bila posebna na svoj način, ali sam na mojoj prvoj Barbarini imala veliku tremu i pitala sam sebe šta će meni sve ovo. Godinu dana nakon toga sam shvatila da je opera moj životni poziv.
U SNP-u ste debitovali Aidu, pevali ste sa Stevanom Karancem i proslavljenim Nikolom Mijailovićem. Da li ste već sarađivali sa njima?
Nikola Mijailović je moj otac u predstavi, a Stevan Karanac vojskovođa koga volim. Sa Karancem sam već pevala u Boemima, a sa Mijailovićem je sad bio prvi put.
Veoma sam srećna jer smo napravili sjajan tim i publika je divno prihvatila naš nastup.
Nova produkcija Aide u Novom Sadu je apsolutni hit. Kakve utiske imate o toj predstavi?
Gledala sam samo snimak, sada već i moj. Zaista je Srpsko narodno pozorište otišlo veoma daleko u produkcijama i prednjači kvalitetom predstava u našem regionu.
U SNP ste već pevali Mimi u “Boemima”, a pevali ste i van SNP u pratnji orkestra njihove opere. Da li Vam prija saradnja sa njima, svi njihovi ansambli su vrhunski?
Jako mi prija celokupna saradnja sa njima. Izuzetno su prijatni i profesionalni, a svi ansambli su im na veoma visokom nivou. Nadam se da će se naša saradnja nastaviti i u novim projektima.
Vaša matična kuća je Narodno pozorište i Beogradska opera. Nedavno je tu došlo do smene upravnika pozorišta i direktora opere. Da li imate neki stav o tome?
Ja nisam stalni član Beogradske opere, ali je to prva operska kuća u kojoj sam nastupila i koja mi je mnogo dala u smislu iskustva i mogućnosti. Smatram da je svaka promena dobra i da unosi novine u programskom segmentu, kao i upravljačkom. Želim svu sreću upravniku i direktoru opere.
Da li je realno da sada očekujemo neke radikalne promene? Hoće li se Opera izboriti za više termina, ranije su sreda i subota bili operski dani, to se “izgubilo” tokom mandata bivšeg upravnika?
To je pitanje koje treba da se svakako postavi upravi Narodnog pozorišta. Smatram da je dobro da ima što više predstava, ali treba biti realan i videti da li i za šta mi imamo publiku, kao i da li je realno u pandemiji koja još uvek traje očekivati više predstava.
Kada biste mogli da donosite odluke, šta biste prvo uveli u Bg operu ili promenili?
Nisam u poziciji da donosim odluke, a iskreno, ne bih ni volela da budem. Teško je bilo šta sugerisati, jer kao što sam već rekla, dok je post-socijalizam i dalje prisutan u našoj kulturi – malo šta ćemo moći da promenimo. Svakako je verovatno prvo na redu novi Zakon o kulturi.
Ko Vam je omiljeni kompozitor? Koja opera tj. operski lik?
Moj omiljeni kompozitor je Gustav Maler, obožavam sve njegove simfonije i pesme. Od operskih kompozitora volim Verdija i Prokofijeva. Za sada mi je Aida omiljena, ali to se menja u odnosu na razne životne faze.
Verujem da imate u planu da pevate sve glavne uloge sopranskog faha. Postoji li “red” po kome će se to desiti ili pratite ponude koje dobijate?
Imam red po kom učim uloge, ali dosta zavisi i od ponuda za angažmane koje dobijam, a koje veoma pažljivo razmatram sa svojim vokalnim pedagozima i couch-evima sa kojima radim i koji poznaju moje vokalne mogućnosti.
Pomenuli smo nastup u Karnegi holu, siguran sam da će Vas i Met opera dočekati raširenih ruku kad za to dođe vreme. Pre toga, da li postoji neka druga operska kuća u kojoj želite da nastupite?
Hvala na tome! Svaka operska kuća gde god se nalazi je hram kulture i nemam preference koje su određene geografskim koordinatama ili prestižom u smislu statusa pojedinih operskih kuća. Gde god budem pevala, biću srećna.
Izjavili ste ranije da pratite rad Marije Kalas i Leontin Prajs i da su Vam one uzori?
Mislim da svako od nas treba da ima svoj stil i lični pečat u pevanju. Verovatno je tu najvažnije da dobro poznajete sebe i svoju ličnost, kao i da date lični potpis onome što pevate. I Kalas i Prajs su bile jedinstvene, posebne, a božanstvene, nekako opozitne i zbog toga mi se jako dopadaju.
Vaš agent je Sandra Milankov, koja očigledno odlično radi svoj posao. Koliko je to bitno za jednog mladog operskog pevača, da ima takvu podršku?
Sandra i ja sarađujemo tri godine i jako sam zadovoljna. Pored nje imam još nekoliko agenata, ali oni svi zajedno sarađuju. Važno je da mlad pevač ima agenturu, jer će lakše doći do posla, a i rasteretiti sebe od operativnog posla i moći će više da se posveti umetnosti.
Po Vašem mišljenju, da li je novoj zgradi Opere mesto na Trgu republike?
Mislim da Beograd treba da ima zgradu Opere, a gde će to mesto biti zavisi od mogućnosti za izgradnju iste, kao i od detaljnog urbanističkog plana gde ona može da bude.
Da li i privatno slušate samo klasičnu muziku ili postoje i drugi žanrovi?
Volim simfonijsku muziku, ali i druge žanrove, na primer džez. Mada, zbog količine dnevnih obaveza, sad se to svelo samo na operu.
Kakva je Marija Jelić kad nije na sceni? Imate li hobije, kako provodite slobodno vreme?
Volim da čitam, obilazim muzeje i galerije, da putujem i provodim vreme sa prijateljima. Marija Jelić je zanimljiva osoba koja ima veliki spektar interesovanja, a prema svojim prijateljima je uvek iskrena i maksimalno posvećena odnosima.
Marija Jelić je rođena u Beogradu.
Završila je Matematičku gimnazije i srednju muzičku školu “Kosta Manojlović” za flautu i solo pevanje, zatim Elektrotehnički fakultet.
Solo pevanje je učila kod primadone Beogradske opere Jasmine Trumbetaš Petrović, koje je magistrirala u klasi Dženifer Rouli, primadone Metropoliten opere.
Debitovala je u Narodnom pozorištu u Beogradu, a zatim nastupala na brojnim koncertima u Srbiji i inostranstvu.
Pratili su je orkestri opere SNP-a, orkestar Vojske Srbije “Stanislav Binički”, Beogradska filharmonija, Bečki kamerni orkestar.
Prvi solo resital je održala u Kur-salonu u banji Koviljači.
Sa Simfonijskim državnim orkestrom Sankt Petersburga je bila na velikoj turneji po Kini, gde je pevala i u Nacionalnoj biblioteci u Pekingu. Stipendista je masterkursa Letnjeg muzičkog operskog festival Morelija gde je pevala uloge Mimi (“Boemi”) i Grofica (“Figarova ženidba”).
Takođe, učestvuje u novoj predstavi “Beli bubrezi” koju je režirala Isidora Goncić u Ateljeu 212, a u kojoj peva srpske solo pesme.
Ostvarila je značajnu saradnju sa Elinom Garančom, sa kojom je ove godine već dva puta nastupala kao Mikaela u Bizeovoj “Karmen”, u LJubljani i letos u Beogradu. U planu je da zajedno održe i Gala operski koncert u Vroclavu, koji je odložen zbog kovida i biće održan kada se steknu uslovi.
Debitovala je ulogu Aide u SNP-u, gde će uskoro nastupiti i kao Kosara u operi domaćeg kompozitora Stevana Divjakovića “Vladimir i Kosara”.
Sa velikim nestrpljenjem očekujemo njeno tumačenje lika mlade gejše Ćo-Ćo-san u Pučinijevoj “Gospođi leptirici” (“Madam Baterflaj”).
Fotografije: © Marija Jelić, Nebojša Babić
