Jasna Dimitrijević, direktor Kolarčeve zadužbine za Muziku Pasionatu kaže:
NEĆE SE ZATVORITI KOLARAC!
U kakvom stanju se trenutno nalazi Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, da li mu preti prestanak rada (“gašenje”)?
Inicijativom Ministarstva kulture i informisanja rešeno je pitanje daljeg rada Kolarca. Kolarac je, zbog poremećaja u redovnom poslovanju i nemogućnosti da ostvaruje sopstvene prihode od početka pandemije, krajem 2020. godine dobio podršku iz budžeta Republike Srbije, tj. od Ministarstva kulture i informisanja, za pokrivanje troškova poslovanja u otežanim okolnostima u situaciji u kojoj se nalazmo.
Ovom finansijskom podrškom rešeno je pitanje dugovanja za tekuće i materijalne troškove Kolarca u prethodnom periodu.
Pored toga, Odbor Zadužbine je uputio inicijativu Ministarstvu o načinu trajnog rešavanja pitanja finansiranja Kolarca, kao institucije od nacionalnog značaja, sa posebno poverenim poslovima, koja ima za cilj negovanje ukusa publike.
Ko je nadležan za Kolarac?
Nadležnost rada zadužbina, pa time i Kolarca, regulisana je Zakonom o kulturi i Zakonom o zadužbinama. Kolarac je, po Zakonu o kulturi, subjekat koji uživa posebnu brigu. Ovo je osnov za rešavanje situacije u kojoj smo se našli od marta meseca, od kada redovnim delatnostima nismo mogli da pokrivamo troškove poslovanja.
Na koji način finansirate svoje projekte? Sami sve plaćate iz svojih izvora ili konkurišete kao i ostali kod Ministarstva kulture?
Kolarac 70% svog poslovanja pokriva iz sopstvenih prihoda: prihod od zakupa prostora i prodaje ulaznica, zatim od organizacije konferencija, obrazovnih i umetničkih radionica, kao i zarada od prodaje u knjižari i galeriji. Ostalih 30% sredstava obezbeđuju donatori i sponzori, a takođe, kako ste pomenuli, konkurišemo za projekte Ministarstva kulture i informisanja, Sekretarijata za kulturu, kao i na druge domaće i međunarodne konkurse u oblasti kulture i obrazovanja.
Na koji način birate svoje projekte / koncerte? Imate li umetničkog direktora koji vrši selekciju programa?
Do septembra smo imali umetničkog direktora / rukovodioca Centra za muziku, kada je koleginica napustila Kolarac i otišla na drugo radno mesto. Planiramo da u narednoj sezoni kroz dva savetodavna tela: Savet za ciklus koncerata Kolarac – Tvoj svet muzike i Savet za koncertnu sezonu Centra za muziku, uključimo u program veći broj muzičkih profesionalaca za sezonu 2022/2023, a čije kompetencije su važne u donošenju odluka o domaćim i međunarodnim programima na sceni Kolarca.
Kolarac je najakustičnija sala u Srbiji. Zar to samo po sebi nije dovoljno da Vam osigura neometan rad?
Akustika naše koncertne dvorane je naša prednost. Ne samo u Srbiji, nego i u širem regionu. O tome svedoče i izjave umetnika iz Srbije i sveta.
Velika dvorana je projektovana za koncerte umetničke muzike, pre svega, a nakon toga nije izgrađena neka nova i bolja dvorana.
Kolarac organizuje mnoštvo programa koji su besplatni za publiku, ko to plaća? Da nije pronađeno rešenje, mnogi mladi solisti i studenti muzike bi ostali bez mogućnosti da nastupaju…
Neće se zatvoriti Kolarac. Besplatne programe smo imali, do početka pandemije, a troškove ovih programa smo pokrivali zahvaljujući sredstvima koja smo dobijali po konkursima Ministarstva kulture i obrazovanja i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.
Takođe, cene ulaznica formiramo, u odnosu na ovu podršku, kao i na podršku donatora i sponzora. To znači da će od rezultata konkursa u 2021. godini zavisiti koliko ćemo besplatnih programa moći da organizujemo, kao i kolika će biti cena ulaznice kojom pokrivamo troškove programa.
Naš cilj je da razvijamo dostupnost svih programa, kako kroz besplatne programe, tako i kroz pristupačnost cena ulaznica, u ime širenja i razvoja publike različitih generacija.
Šta Vi lično, kao direktor, trenutno radite da se izborite za neometan rad Kolarca?
Uradila sam i radim sve što znam u domenu kulturne politike i menadžmenta u kulturi. Uz ogromne zasluge Odbora Kolarčeve zadužbine, stvoren je zakonski osnov da Zadužbina bude subjekat u kulturi koji uživa posebnu brigu.
Pripremamo dokumentaciju koja je inicijativa za pravno definisanje trajnog finansiranja Kolarca. Ovo je period u godini kada se sumiraju finansijski izveštaji i kreiraju novi planovi, programski, infrastrukturni, partnerstva, nove inicijative u svim segmentima poslovanja.
Imate li neku strategiju?
Nemamo neku, nego Strategiju razvoja od 2017/2021. U toku je izrada dokumenta Strategija razvoja od 2021/2025, u kojem učestvuju svi zaposleni.
Do kraja januara ćemo imati pregled svih ideja i predloga, kao i odgovor na pitanje “kako i gde vidimo Kolarac u 2025. godini”.
Od početka pandemije, na našem sajtu je objavljeno nekoliko poziva da donacije. U prethodnim mesecima smo imali nekoliko donacija kompanija, u novcu i tehničkoj opremi, za unapređenje programskih aktivnosti, kao i brojne pojedinačne donacije građana, koje su nas osnažile da istrajemo.
Beogradska filharmonija i dalje nema svoju, već nastupaju u Vašoj dvorani.
Beogradskoj filharmoniji su vrata naše koncertne dvorane uvek otvorena, kao što je bilo i do sada. Ograničenja u skladu sa aktuelnim bezbednosnim uslovima u situaciji pandemije su nešto o čemu svi vodimo brigu i u odnosu na to planiramo naredne programe i projekte.
Takođe, ni Opera i Balet, koji su “podstanari” u Narodnom pozorištu. Da li bi Kolarac mogao da prikazuje operu i balet?
Naša scena ne može tehnički da podrži zahtevne operske predstave. Na Kolarcu ne postoji prostor za orkestar (tzv. “rupa”), kao ni više ulaza, cugovi, pa ni garderobe, jer sve to nije predviđeno projektovanjem naše scene i sale.
Operski programi na Kolarcu –DA! Nastup solista na koncertima, manje predstave i resitali – sve to smo organizovali u prethodnim sezonama, možda ne u dovoljnim količinama, ali svakako ćemo to organizovati i ubuduće.
Koliko se rad Kolarca tiče svih građana ove države? Ne slušaju svi klasičnu muziku, ali – čika-Ilija je Zadužbinu ostavio vascelom narodu srpskom i samim tim, čitav narod mu duguje zahvalnost i u obavezi je da sačuva Zadužbinu za sledeća pokoljenja.
Kolarac ima svoju misiju: da trajno doprinosi razvoju društva znanja kroz predavačku delatnost i da priređuje koncerte umetničke muzike, afirmišući umetnike iz naše zemlje, Evrope i sveta.
Posebna snaga Kolarca je i kontinuitet u radu i doslednost u ostvarivanju te misije osnivača, Ilije M. Kolarca, a koji su uvek davali rezultate.
Naš najveći uspeh je naša publika. Više od 100 000 posetilaca u toku godine prisustvuje svim programskim sadržajima na Kolarcu.
Šta može da uradi običan čovek?
Da dođe na Kolarac i kupi ulaznicu. Da prati naše najave na društvenim mrežama i sajtu.
Kolarac ima pozitivnu praksu uključivanja mladih, budućih profesionalaca u svoje aktivnosti kroz Savet mladih. U različitim programskim oblastima, po konkursu, formiramo ovo telo i od 2014. godine imamo izuzetne rezultate u vezi sa ovim modelom rada.
Na jednoj strani, Savet mladih ima prostor za nove inicijative u našoj instituciji, na drugoj, mladi kroz ovo telo dobijaju neophodnu mentorsku i profesionalnu podršku od zaposlenih.
Kolarcu je i bez prošle godine i pandemije bilo teško. Šta vas očekuje u 2021-oj?
Za 2021. godinu imamo mnogo planova. Realizacija istih zavisi od mogućnosti koje diktira pandemija.
Najvažnije je da i publika i zaposleni i umetnici koji nastupaju budu BEZBEDNI. U skladu sa tim, predavanja emitujemo na Youtube kanalu Slušate Kolarac, nastava stranih jezika se odvija online, koncerte planiramo u skladu sa mogućnostima i situacijom u kojoj smo, sa ograničenim brojem posetilaca. Likovna galerija, knjižara, muzičke radionice i ostali obrazovni program rade u manjem obimu.
Rekli ste da scena Kolarca nije predviđena za operu, ali verujem da bi koncertno izvođenje opere bilo moguće… 4 godišnja doba Vivaldija, Mocartova 40-a simfonija, Betovenova 9-a…. Dela koja publika voli, dela koja bi trebalo imati bar jednom godišnje na repertoaru, jer to bi sasvim sigurno dovelo i mlade naraštaje koji tek treba da upoznaju (i eventualno zavole) umetničku muziku?
Ukoliko neko ima projekat, pojedinac ili organizacija koja se bavi ovom oblašću, postoje dva načina da projekat predstavimo na Kolarcu: prvi, da prodajemo ulaznice i delimo prihod, srazmerno međusobnim troškovima, i drugi, da organizacija ili nosilac projekta aplicira za sredstva po konkursima i u budžet projekta uključi troškove Kolarca. Sve ovo se međusobno reguliše ugovorom kojim su precizirane sve obaveze i nadležnosti.
Na kraju, još jednom da zaključimo: Kakva je sudbina Kolarčeve zadužbine?
Odgovorila sam već, neće se zatvoriti Kolarac. Imamo podršku MInistarstva kulture i informisanja u vezi sa daljom inicijativom o rešavanju pitanja uvažavanja ove institucije kao zadužbine / institucije od nacionalnog značaja, sa posebno poverenim poslovima čiji je glavni cilj negovanje ukusa publike.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ОДБОРА КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ
Коларчева задужбина у овом периоду проживљава своје најтеже дане, не само због пандемије COVID-19, већ и због нерешеног правног статуса, што условљава непостојање трајног финансирања ове институције.
Одбор Задужбине је на својој седници одржаној 29. децембра 2020, а на основу предлога Министарке културе и информисања Републике Србије, госпође Маје Гојковић, донео одлуку да упути Министарству културе и информисања иницијативу за решавање питања трајног финансирања Задужбине Илије М. Коларца.
Уз наведену сагласност Министарства и Задужбине да је стварање услова за нормално функционисање Коларца питање од националног значаја, ова иницијатива подразумева да Коларац постане установа од изузетног националног значаја, са трајним финансирањем и повереним пословима који су у складу са културно-образовним делатностима ове Задужбине и задатком трајног неговања публике, а да задржи статус Задужбине.
Уверени смо да ћемо кроз дефинисање концепта поверавања одређених послова од ширег значаја за српску културу, обезбедити очување трајне мисије ове институције, настављање њеног неспорног доприноса развоју највиших културних и уметничких вредности, али и осигурати поштовање воље њеног оснивача и великог добротвора Илије М. Коларца.
